Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i ravnotežu organizma

U potrazi za idealnim načinom ishrane koji će trajno rešiti problem viška kilograma, mnogi se okreću raznim dijetama, često strozim i neodrživim. Međutim, postoji jedan pristup koji ne zahteva brojanje kalorija, gladovanje ili odricanje od omiljenih jela, a rezultati su impresivni i dugotrajni. To je hrononutricija - grana medicine koja se bavi individualnim režimom ishrane zasnovanim na prirodnim ritmovima lučenja hormona i enzima u našem telu.

Suština hrononutricije leži u saznanju da nije važno samo šta jedemo, već i kada to jedemo. Svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Ovaj medicinski disciplina sastavila je najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma, određenu izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noću.

Zašto je vreme obroka ključno?

Ako u određeno doba dana jedemo vrstu hrane koju, prema ritmu lučenja hormona i enzima, ne možemo adekvatno iskoristiti u tom trenutku, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u vreme kada se one prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu, tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica. Slatkiši i masnoće nisu strogo zabranjeni, ne postoji brojanje kalorija, niti su potrebni spiskovi recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava bez velike muke trajan gubitak viška kilograma. Ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Osnovni principi hrononutricije

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, neophodno je poštovati određena pravila, koja se, iznenadujuće, lako uklapaju u svakodnevni život.

1. Obavezno uzimanje doručka

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutru. Idealni doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

2. Ručak kao punjenje baterija

Ručak ne bi trebalo preskakati jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Nikada ne treba jesti desert odmah posle obroka.

3. Večera - prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se telo prirodno sprema za skladištenje masti. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe). Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

4. Pravilno kombinovanje namirnica

Jedna od ključnih stavki je izbegavanje mešanja proteina i ugljenih hidrata u istom obroku (osim ujutru). U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

5. Vreme za slatkiše i voće

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za uzinu je između 16 i 18 časova. Voće je idealno jesti sveže, dok se kuvanjem menja njegov glikemijski indeks - na primer, kuvana šargarepa ili celer podižu nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina.

Šta izbegavati? Zabranjene namirnice i navike

• Unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače (izazivaju povećano lučenje insulina).
• Sve vrste grickalica između obroka.
• Slatkiši uveče.
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) posle 15 časova.
• Slatko mleko (nije hrana koja se lako vari).
• Kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ručak i večeru.

Isplati li se? Iskustva onih koji su probali

Brojna iskustva govore u prilog ove metode. Osobe koje su primenjivale hrononutriciju ističu ne samo gubitak težine, već i poboljšanje opšteg stanja organizma, povratak energije i regulisanje vrednosti šećera i holesterola. Mnogi naglašavaju da se ne osećaju kao da su na dijeti, jer ne moraju da se odriču omiljenih jela, već samo da prilagode vreme i kombinacije njihovog unosa.

Jedna od osoba koja je primenjivala ovaj režim izjavila je: "Ovo i nije dijeta, više zvuči kao pravilna kombinacija hrane. Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo." Druga je dodala: "Skida se 1kg nedeljno, minimum. Veoma malo odricanja, a dobri rezultati."

Poseban napredak primećen je kod osoba koje su imale problema sa naduvanjem, sporim varenjem i nedostatkom energije. Nakon usvajanja principa hrononutricije, mnogi su izvestavali o osećaju lakše, boljem varenju i povratku vitalnosti.

Hrononutricija kao put ka zdravlju, ne samo mršavljenju

Iako je gubitak težine najčešći motiv za promenu načina ishrane, hrononutricija nudi mnogo više od toga. Ona predstavlja put ka dugoročnoj ravnoteži organizma, prevenciji hroničnih bolesti i očuvanju vitalnosti. Podstičući nas da slušamo prirodne ritmove sopstvenog tela, ona nas podučava odgovornom odnosu prema hrani kao gorivu, a ne zadovoljstvu.

Ovaj pristup ishrani može biti konačan odgovor za one koji su se već izmorili brojnim dijetama i uklanjanje masnih naslaga im je postao nedostižan cilj. Ne zahtevajući radikalne promene, već pametno prilagođavanje, hrononutricija omogućava da se kilogrami gube, a zdravlje očuva - i to trajno.

Ukoliko ste razmišljali o promeni načina ishrane, hrononutricija je vredna pažnje. Ona ne obećava brze rezultate uz velike žrtve, već postepeno i sigurno vodenje ka cilju - zdravom telu i duhu.