Lični izbor prezimena u braku: Između tradicije, srca i društvenog pritiska

U srcu svakog bračnog saveza, pored ljubavi i obećanja, leži i niz ličnih odluka koje definišu novu zajednicu. Jedna od najintimnijih, a istovremeno i najjavnijih, je odluka o prezimenu. Da li zadržati svoje, uzeti partnerovo, dodati ga ili, pak, krenuti sasvim novim putem? Ova naizgled jednostavna formalnost otkriva duboke slojeve ličnog identiteta, porodičnih veza, društvenih očekivanja i unutrašnjih borbi. Ovaj tekst predstavlja razmatranje tog izbora, udaljeno od suda i osude, fokusirano na suštinu: pravo na ličnu odluku.

Pravo na izbor: Zakon, tradicija i lična sloboda

Zakonski okvir u mnogim zemljama, uključujući i naše prostore, danas jasno daje mogućnost. Žena (a u principu i muškarac) pri sklapanju braka može: zadržati svoje prethodno prezime, uzeti prezime supružnika, dodati prezime supružnika svom prethodnom prezimenu ili, rede, da supružnici uzmu zajedničko prezime koje može biti kombinacija ili potpuno novo. Formalno, izbor je tu. Međutim, između zakonskog teksta i stvarne odluke proteže se široko polje uticaja: porodična očekivanja, društvene norme, unutrašnja povezanost sa sopstvenim identitetom i, naravno, stav partnera.

Kao što je jedna učesnica diskusije istakla, ključno je da odluka bude licna i doneta bez pritiska. "S na sebe se vrati i od sebe kreni uvijek," suštinski je savet za ovu, kao i za mnoge druge životne odluke. Ako je izbor iskren, baziran na sopstvenim osećanjima i vrednostima, a ne na strahu od osude ili želji za udovoljavanjem, tada je ispravan, bez obzira na to koja je od opcija u pitanju.

Emotivna mapa prezimena: Više od skupa slova

Za mnoge ljude, posebno one koji su pod tim prezimenom izgradili svoj profesionalni identitet, ostvarili lične uspehe ili su duboko emotivno vezani za porodičnu istoriju koju ono nosi, prezime je sastavni deo ličnosti. Nije samo "skup slova", već nosilac sećanja, pripadnosti i kontinuiteta. Zadržati svoje prezime može biti čin poštovanja prema sebi, svojim korenima i putu koji je prethodio braku. Kao što primećuje jedna sagovornica, žene su često "pola života" proživele pod svojim imenom i prezimenom, gradeći sebe, svoju karijeru i svoj svet. Odreći se toga može delovati kao odricanje dela sopstvene istorije.

S druge strane, uzimanje partnerovog prezimena može biti snažan simboličan gest stvaranja nove zajednice, jedinstva i zajedničkog puta koji počinje. Za neke, to je prirodan i očekivan korak, deo tradicije koji nose sa zadovoljstvom i ljubavlju. "Jedva sam čekala da budemo gospodin i gospođa... nekako mi zvuči lepo i skladno," izjavljuje jedna mlada. Ovde je fokus na budućnosti i zajedničkom identitetu koji se gradi.

Onda, postoji i treći put - dodavanje prezimena. Ovo rešenje često nastoji da pomiri ove dve strane: poštovanje prema sopstvenom poreklu i želju za povezanošću sa partnerom i novom porodicom. "Meni je drago što sam dodala prezime... srce mi je puno kad se potpisujem... deo srca je u mojoj prvoj porodici a deo u novoj," opisuje jedna udata žena. To je pokušaj da se ništa ne izgubi, već da se sve integriše.

Pritisak okoline: "Šta će reći selo?"

Ma kakvu ličnu odluku doneli, suočićemo se sa reakcijom okoline. Nažalost, ta reakcija često prelazi granicu prostog interesovanja i prelazi u osudu, podrugivanje ili čak otvoreno negodovanje. Priče sa venčanja gde gosti zvižde ili aplaudiraju, zavisno od toga kako se mlada izjasnila, nisu retkost. Takvo ponašanje ne govori ništa o ljubavi ili uspehu budućeg braka, a sve o netoleranciji i nametanju sopstvenih shvatanja.

Komentari poput "Jel to naše prezime ne valja?" ili "Ko li ti je to dozvolio?" otkrivaju duboko ukorenjeni patrijarhalni stav i percepciju da je ženin izbor, zapravo, odraz muževog statusa ili njegove "dozvoljivosti". Kao što jedna učesnica konstatuje, često se dešava da "ljudi koji se mešaju u tuđe živote su vrlo nezadovoljni svojim". Borba za sopstveni izbor postaje borba protiv arhaičnih shvatanja i društvenog pritiska koji želi da sve učini uniformnim.

Važno je istaći da pritisak ne dolazi samo sa strane muža ili njegove porodice. Ponekad i roditelji devojke, posebno ako je jedinica ili ako "prezime prestaje", mogu nesvesno vršiti pritisak da zadrži svoje prezime kako bi se "loza produžila". I ovde se radi o nametanju tuđih očekivanja i emotivnog tereta na individualni izbor.

Partnerstvo i dogovor: Nema mesta ultimatumima

U zdravom partnerstvu, odluka o prezimenu treba da bude plod otvorenog razgovora i uzajamnog poštovanja, a ne pregovaranja ili ultimatuma. Kao što neko primeti, "ljubav je međusobno poštovanje. U ljubavi nema podrazumevanja običaja ni tradicije." Ako je nešto partneru iskreno važno, treba to reći i objasniti zašto. Međutim, konačna odluka o svom imenu i prezimenu ostaje individualno pravo svakog pojedinca.

Primeri gde je jedna strana (često muškarac) izričito zabranjuje, ucena ili "ne dozvoljava" određenu opciju, ukazuju na dublje probleme u odnosu - probleme kontrole i nepoštovanja autonomije. Kao što jedna žena kaže, ako je njoj bitno da zadrži svoje prezime, a partner to ne prihvata, "ne moramo da se venčamo". Suprotno tome, brojni primeri pokazuju da u odnosima baziranim na jednakosti, ova tema, iako možda emotivno nabijena, ne postaje polje bitke, već mesto razumevanja.

Zanimljivo je i pitanje: zašto se gotovo uopšte ne razmatra opcija da muškarac uzme ili doda ženino prezime? Ovo pitanje samo po sebi osvetljava koliko je tradicija asimetrična i koliko je teško izaći iz šablona.

Deca i praktični aspekti: Gledajući unapred

Razmišljanje o prezimenu često vodi i ka pitanju prezimena dece. Tradicionalno, deca nose očevo prezime. Međutim, zakon dozvoljava i druge kombinacije - da dete nosi oba prezimena, ili, u dogovoru, samo majčino. Ovo otvara nova pitanja o praktičnosti (dugačka prezimena u generacijama koje se mešaju), ali i o simboličkoj ravnopravnosti. Da li je fer da samo jedna linija bude predstavljena u prezimenu deteta? Neki parovi ovo rešavaju davanjem majčinog prezimena kao srednjeg imena detetu, što je česta praksa u nekim kulturama.

Praktični izazovi promene prezimena su takođe realni. Promena dokumentacije (lične karte, pasoša, vozačke dozvole, bankovnih računa, diploma, sertifikata) može biti birokratski naporan i skup proces. Za žene sa uspostavljenom karijerom i brojnim profesionalnim dokumentima, ovo može biti dodatni razlog da prezime zadrže ili samo dodaju novo.

Zaključak: Snaga sopstvenog glasa

Odlučiti kako ćemo se zvati u braku je, u suštini, odluka o tome kako ćemo balansirati između svoje prošlosti i zajedničke budućnosti, između individualnosti i zajedništva. Nema univerzalno ispravnog odgovora. Ispravan odgovor je onaj koji donosite vi i vaš partner, u dogovoru ili uz poštovanje različitih izbora, vođeni iskrenim osećanjima, a ne strahom od osude.

Kao što jedan citat Branislava Nušića, koji je završio ovu živu diskusiju, ironično podseća, često više volimo da vodimo tuđe živote nego svoje. Stoga, najvažnija lekcija možda leži upravo u tome: da svoju energiju usmerimo na gradnju svog braka i svog identiteta unutar njega, poštujući da put svakog para i svake osobe je jedinstven. Vaš izbor prezimena je, pre svega, vaš izbor. Neka bude donet iz slobode, a ne iz obaveze, iz ljubavi prema sebi i partneru, a ne iz straha od "šta će reći svet". Jer na kraju, samo ono što vi osećate u svom srcu zaista je merilo ispravnosti vaše odluke.