Potpuni vodič kroz proces podizanja kapaka: Iskustvo iz prve ruke

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja majka ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini. Razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i odlagala sam.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih 9 godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je dr Anica Jevremović najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, super je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da malo otvorimo oko. Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok efekat traje. Jer to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo o podizanju kapaka?

Kad sam zakazala, ja sam po običaju "trubila" okolo šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako "trubimo", jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… Kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće reći. OK, njihovo pravo. Kao i moje da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces podizanja kapaka: Od konsultacija do operacije

Proces počinje konsultacijama. Uvodni razgovor je ključan da biste i vi znali šta da pitate. Podizanje kapaka zahteva detaljan pregled i razumevanje vaših očekivanja.

Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zahteva i doplatu za anesteziologa. Suština je da je ceo procedure veoma brza - traje manje od sat vremena, dakle, brzo idete kući.

Veoma je važno da istaknem: odgovor je ni jedne sekunde - ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za samo skidanje konaca. Ja sam se toga plašila, mislila da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Oporavak nakon podizanja kapaka: Moj primer dan po dan

Ništa posebno nije bilo tokom neposrednog oporavka. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ipak, ti prvi flasteri se skidaju nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko OK da sam se kući vratila gradskim prevozom, malo prošetala po centru grada… Niko me nije gledao čudno i meni je bilo skroz šašavo da je prošao tek jedan dan. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon 7 dana skinule smo konce, a nakon 10 dana ja sam sa full šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja gornjih kapaka. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se s ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner…

Rezultati i česta pitanja nakon podizanjem kapaka

Ono na šta bih htela da se osvrnem su stvari koje su me drugi pitali, a na koje sada odgovaram 2-5 meseci nakon podizanja kapaka.

Modrice nisu postojale. Hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno i uvek padnu dole. Imala sam fleku ispod jednog oka nakon 10 dana, bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam i koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak začas učinim nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting i lifting lica. Kome nije, odlazi na raznovrsne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i šta bih promenila?

Da, što sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika na tu temu i da nema drugog rešenja? Eto, pitam se zašto sam se glupirala s nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je naravno - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo, da neću zbog toga moći da snimam i radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan… Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Na dan operacije, ja čak nisam bila čak ni nervozna. Čekam da krene sve ono - hladne ruke koje se tresu, vilica koja svakoće… I ništa.

Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro 9 godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro… Ja sam to jednostavno znala. A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Kroz celokupno iskustvo podizanja kapaka, odluka da se povjerim dr Anici Jevremović bila je najbolji mogući moj izbor. Konačno sam rešila problem koji me je pratio ceo život, ne samo vizuelno, već i funkcionalno. Danas, sa potpuno otvorenim pogledom i bez ikakvog tereta, mogu da kažem da je ovo bila jedna od najboljih odluka za moj kvalitet života. Ako i vi razmišljate o ovom koraku, nadam se da će vam moj primer i iskustvo biti od koristi.